Carine(39)
11050 Belgrade VML, Srbija
93%
Restoran pored koga sam u principu prošla više puta, i čija me je tabla privukla, ali u koji nisam ulazila, vođena svojim sopstvenim obavezama i vremenom koji prolazi. Trebalo je da se desi susret sa starim prijateljima, pa da odlučim i ja da prođem kroz ovu kapiju i provedem jedno divno veče, i upoznam, jedno, kako kažu, od onih mesta koje ne treba nikako zaobići u Beogradu. Imala prilike da testiram... i činjenica je, ovo mesto zaista ne treba zaobići
-
Pristupačnost/lakoća prilaza
-
Obavezno posetiti/"Must see" faktor
-
Odnos cena/kvalitet
-
Ambijent
-
Gosti/klijenti
-
Hrana
-
Usluga
-
Kada se kod Pejtona stigne trolejbusom, jednostavno treba krenuti ulicom Sime Miloševića i kod male raskrsnice krenuti uličicom koja ide ka dole. Treba poznavati kraj, to je sigurno, ali čak i kad se dođe direktno od Kalenić pijace, to je tu, vrlo blizu! Naravno, pošto je restoran zapravo u jednoj od starih zgrada, neko može i da se zbuni, ali su tu uvek prijatni prolaznici koji daju tačne odgovore! A to znači da sam, kad sam krenula ka restoranu, znala samo za ime ulice i za činjenicu da je blizu Kalenić pijace... jer je kompjuter bio zauzet pa nisam mogla da proverim na mojoj mapi...
Ali da krenemo redom. Cela stvar se desila tako što je prvi put otkad smo se rastali, grupa drugara iz osnovne škole odlučila da pokuša skoro nemoguće, a to je da se skupimo jedno veče. Organizovano malo na brzinu, sve se ipak odvijalo kao da je cela stvar planirana više meseci, i tako smo se, posle 24 godina, sreli sad ponovo u nedelju. Nismo svi bili prisutni, neki su nas na žalost sasvim napustili, drugi su u inostranstvu, ali čak i tako, susret je bio više nego prijatan.
Naravno, pre nego što sam došla, malo sam se raspitala, i rečeno mi je da se ovde često okupljaju poznate ličnosti. Priznajem da sam se malčice plašila parade ovdašnjih i ondašnjih velikih zvezda za jednu sezonu, buke i graje i drugih izliva kiča. Ali ništa od toga! Mislim čak da je naš sto bio taj koji je bio najbučniji, iako mi se čini da zidovi i bršljan, te ostale puzavice i te kako ublažavaju zvuk, jer kad sam se nalazila na ulazu u baštu, nije se čuo ni najmanji zvuk od našeg stola iako su se ljudi tamo uveliko smejali!
A tome, mora se reći, je i te kako doprineo i sam ambijent restorana, te njegove bašte u kojoj smo sedeli i u kojoj, iako je bila puna gostiju, nismo imali utisak pretrpanosti! U jednom kraju se nalazi nešto kao verandica gde se nalazi neka vrsta otomana prekrivenog jastučićima, a u drugom kraju su vizualno odvojeni mali separei. Imala sam prilike i da zvirnem u salu, u polusutereneu, dekorisanu ... hm... mene to izuzetno podseća na neku eklektičnu mešavinu dalmatinskih vinskih podruma i nekih francuskih restorana... zidovi i police sa slikama u crno-beloj tehnici, ukrasni predmeti... ne mnogo, tek poneki - ali prostorija ne izgleda prazno, naprotiv! reklo bi se da isijava nešto jako pozitivno i umirujuće. Kad smo kod prostorija.... the "rest room" odnosno toalet je takođe u divnom stanju, čist i prijatan za upotrebu... što je i te kako važna stavka kada su u pitanju javni prostori!!!
No... pričati o tako prizemnim stvarima mi deluje kao herezija. Jer ono što je duša ovog restorana, to je kuhinja, i, rekla bih, neverovatan entuzijazam šefa kuhinje, te osoblja koji na vrlo nenametljiv i profesionalan način nude i prezentiraju specijalitete, uvek sa osmehom i prisutni u svakom momentu! Ma... zaista nemam nikakvu primedbu na uslugu, naprotiv! Mislim da bi dobar deo ovdašnjih restorana te drugih zdanja mogli i te kako da uče o umetnosti usluživanja gostiju, koja je ovde, zaista, na vrhunskom nivou.
A hrana? Salate, tanjiri sa uobičajenim asortimanom za meze... Samo? Oduševila sam se nekom vrstom kombinacije kanapea i brusketa, tako jednostavnih a tako slasnih.... A ako je izbor roštiljskog mešanog mesa bio perfektan, šta reći o ćuretini sa mlincima, zapečenim u sosu od rokfora? Svaki zalogaj je bio rajski.
Svaka pohvala i za kafu, koja ima praaavi ukus espressa, o pićima da ne govorim, a šampanjac!!! možda je ta stavka skupa, ali "Violeta" se ne igra sa svojim gostima. Jedan divan Moet&Chandon koji će prijati i onima koji u principu i nisu baš za tu vrstu pića. Što se mene tiče, ja sam uživala...!
I šta još reći?
Iako se može reći da su jela "à la carte" relativno skupa, ipak postoje kombinacije koje su sasvim prijemčive za džep svakog gosta. Dok sam prečešljavala zvaničnu prezentaciju sajta (jer sam ovaj restoran želela apsolutno da vam predstavim), videla sam da postoje dnevni meniji koji su sasvim sasvim sasvim prijemčivi. A kad su jela "à la carte" u pitanju, svaki dinar je zasluženo potrošen!
Ne bojte se da zalutate malim uličicama kod Kalenić pijace. Ovo je mesto koje svakako treba posetiti i u njegovim čarima uživati barem jednom... čak i po cenu da posle napišete kritiku sa toliko superlativa i uzvičnika, kao što je ova moja!
Kritike/mišljenja
tanjaarizanovic, 10.12.2009 01:26 sati
